Panama
Evo i ukratko o Panami
.
je najjužnija država Centralne Amerike. Nalazi se na Panamskoj prevlaci koja spaja Severnu i Južnu Ameriku, a razdvaja Karipsko more (deo Atlantika) i Tihi okean. Na zapadu se Panama graniči sa Kostarikom, a na istoku sa Kolumbijom. Panama ima 3.039.000 stanovnika.
Unutrašnja i spoljna politika Paname u 20. veku je suštinski vezana za Panamski kanal i spoljnu politiku SAD. Početkom 20. veka, predsednik SAD-a Teodor Ruzvelt se zalagao za dogovor sa Kolumbijom koji bi omogućio da SAD preuzmu operacije na Francuskom projektu kanala čiju izgradnju je započeo Ferdinand de Leseps (Ferdinand de Lesseps). Novembra 1903, mala grupa bogatih panamskih zemljoposednika, tzv. separatistička hunta, pod vođstvom dr. Manuel Amador Gerero (Manuel Amador Guerrero), inicirala je odvajanje Paname od Kolumbije uz podršku Sjedinjenih Država.
Dana 3. novembra, 1903. Panama je proglasila nezavisnost od Kolumbije. Predsednik komunalnog saveta (Municipal Council), Demetrio H. Brid (Demetrio H. Brid), koji je predstavljao najveću vlast u to doba, je postao de facto predsednik. 4. novembra je postavio privremenu vladu. Sjedinjene Države su bile prva zemlja koja je priznala novu Republiku Panamu, i poslale su vojsku da štiti novoosnovanu državu. 1904, Ustavna skupština je izabrala dr. Manuela Amadora Gerera, istaknutog člana Konzervativne političke partije, za prvog ustavnog predsednika Republike Paname.
Decembra 1903. predstavnici republike su potpisali Sporazum Haj-Bunau Varilja (Hay-Bunau Varilla Treaty) koji je Sjedinjenim Državama davao prava da izgrade, i neograničeno dugo upravljaju Panamskim kanalom, koji je otvoren 1914. Ovaj sporazum je postao sporno diplomatsko pitanje između dve zemlje, što je dostiglo tačku ključanja 9. januara, 1964: Dan mučenika. Ova pitanja su razrešena pospisivanjem Sporazuma Torihos-Karter (Torrijos-Carter Treaties) 1977. godine.
Početna namera osnivača je bila da ostvare harmoniju između dve glavne političke partije (konzervativci i liberali). Panamska vlada je, međutim, prolazila kroz periode političke nestabilnosti i korupcije, i u raznim periodima njene istorije, mandat izabranog predsednika je završavan pre vremena. 1968, general Omar Torihos (Omar Torrijos) je svrgao vladu ranije izabranog Arnulfa Ariasa Madrida (Arnulfo Arias Madrid) i postao je autokratski diktator Paname do svoje smrti u avionskoj nesreći, 1981. Posle Torihosove smrti, vlast je na kraju prešla u ruke generala Manuela Noriege (Manuel Noriega), bivšeg šefa tajne policije Paname, i bivšeg operativca CIA. Odnosi sa Sjedinjenim Državama su se pogoršali krajem 1980-ih, kad je Noriega optužen za trgovinu drogom.
Decembra 1989, Sjedinjene Države su izvršile invaziju na Panamu u velikoj vojnoj operaciji sa kodnim nazivom Operacija Pravedni cilj u kojoj je učestvovalo 25.000 američkih vojnika. Javno, razlozi za invaziju su bili smrt nenaoružanog američkog vojnika u civilnoj odeći na blokadi puta koju su postavile Panamske odbrambene snage, optužbe za trgovinu drogom i Noriegino odbijanje da preda vlast nakon poraza na izborima. Međutim, prema panamskoj vladi, vozilo u kome se nalazio taj vojnik je pokušalo da se probije kroz blokadu, koja je bila u blizini osetljive vojne lokacije. Nekoliko sati nakon invazije, u ceremoniji koja se odigrala unutar američke vojne baze u bivšoj Panamskoj kanalskoj zoni, Guljermo Endara (Guillermo Endara) je položio zakletvu kao novi predsednik Paname. Invazija se odigrala samo nekoliko dana pre nego što je uprava nad Panamskim kanalom trebala da bude predata Panami prema sporazumima Torihos-Karter. Nakon invazije, Noriega je potražio azil u diplomatskoj misiji Vatikana koju je predstavljao monsinjor Hoze S. Laboa (Jose S. Laboa), ali se nakon nekoliko dana predao američkoj vojsci. Odmah potom, Noriega je odveden na Floridu, gde su ga zvanično optužile i uhapsile savezne vlasti SAD. Može da bude uslovno pušten na slobodu 2007. godine.
Po sporazumu Torihos-Karter, Sjedinjene Države su predale sve teritorije vezane za kanal Panami 31. decembra, 1999, ali su zadržale pravo na vojnu intervenciju u interesima svoje "državne bezbednosti". Panama je takođe preuzela kontrolu nad zgradama značajnim za kanal, kao i nad infrastrukturom i upravom.
Severnoj i u Centralnoj Americi. Izlazi na Karipsko more i na Tihi okean, između Kolumbije i Kostarike. Njen položaj na istočnom kraju tesnaca formira zemljouz koji povezuje Centralnu i Južnu Ameriku, i od velikog je strateškog značaja. Panama kontroliše Panamski kanal koji preko Karipskog mora povezuje severni Atlantski okean sa severnim Tihim okeanom.
Preuzeto sa www.wikipedia.org
Survivor Srbija
Survivor je najpopularniji svetski reality show. Sa uspehom se prikazuje u preko 40 zemalja i iz sezone u sezonu privlači veliku medijsku pažnju i još veću gledanost.
Dok u svetu uživa dugogodišnje priznanje, za Srbiju serijal Survivor predstavlja nešto sasvim novo. U smislu sadržaja i produkcionih razmera Survivor Srbija prevazilazi sve dosadašnje televizijske produkcije u Srbiji.
Destinacija prvog serijala Survivor Srbija je Panama. Upravo lokacija na kojoj se snima odredila je temu ovogodišnjeg serijala - Tajna bisernih ostrva. Serijal će se snimati na Archipiélago de las perlas, popularnim bisernim ostrvima, arhipelagu koji se nalazi 80 kilometara jugoistočno od Panama Sitija. Ta ostrva, njih preko 180, bila su poznata po bisernim školjkama, a nekada davno na tom istom mestu potopljena je španska galija koja je sa sobom na dno mora odnela ogromne količine blaga. Legenda kaže da je blago i dalje moguće naći. Zadatak naših takmičara/brodolomnika koji su iz Srbije stigli u daleku Panamu je da pokušaju da rasvetle misteriju koja okružuje biserna ostrva i otkriju tajnu izgubljenog blaga.
Survivor je, poput klasičnih dramskih televizijskih serija, šou koji gledaoci s nestrpljenjem iščekuju i prate u nastavcima. Najvažniji aspekt Survivora su međusobni odnosi učesnika i njihovo preživljavanje u ekstremnim uslovima. Survivor je reality show koji je nastao na osnovu jedne od večnih pretpostavki "šta bi bilo kad bi bilo". Ono što naši gledaoci prate je situacija "šta bi bilo kad bi dvadeset dvoje Srba bilo bačeno na pusto ostrvo."
Celokupan tok serijala podeljen je u dve faze. U prvoj fazi takmičari se dele u dva plemena "Saboga" i "Mogo Mogo" od po 10 članova koja se međusobno takmiče u igrama za nagradu i imunitet. Kada se taj broj prepolovi i ukupno ostane 10 takmičara, dva prvobitna plemena se spajaju u jedno novo pleme. To ujedinjenje označava početak druge faze kada se takmičari u igrama bore za individualne nagrade i individualni imunitet. Od tog trenutka svaki takmičar se bori isključivo za svoj lični opstanak u emisiji. Na kraju serijala ostaju samo 2 takmičara koji se bore za veliku novčanu nagradu i titulu pobednika Survivor Srbija.
Struktura pojedinačnih emisija, takođe, je jasno podeljena na dva dela: 1. reality i 2. igre odnosno plemenski savet. Igre u zavisnosti od epizode su: igre za nagradu i igre za imunitet. Posebno mesto u strukturi serijala ima plemenski savet.
Reality deo se snima 24 sata dnevno i prati odnose unutar plemena i sve uspone i padove u životu takmičara na pustom ostrvu. Upravo taj deo jeste poenta celog serijala. To je naša spona sa gledalištem. Tu se dešava život, prate likovi, dinamika njihovih odnosa, drama, njihovo snalaženje u ekstremnim uslovima i najširi spektar emotivnih amplituda od sreće i ljubavi do straha, očaja i usamljenosti. Na osnovu stranih iskustava, publika se veoma lako identifikuje sa učesnicima što doprinosi aktivnom emotivnom angažovanju gledalaca i vezivanju njihove pažnje i interesovanja za serijal.
Drugi deo u strukturi emisije su igre. Survivor, od drugih serijala tog tipa, izdvaja veliki broj uzbudljivih zadataka i igara koje takmičari svakodnevno dobijaju. Igre, koje imaju karakter "igara bez granica", odvijaju se dnevno na različitim egzotičnim lokacijama (na plažama, u moru, pod vodom...) i sa bogatom i često komplikovanom scenografijom. Igre su veoma važan element emisije. One su mehanizam koji pokreće radnju i direktno utiče na razvoj događaja. Od ishoda igara zavisi dalji tok emisije.
Postoje dve vrste igara koje se naizmenično igraju. Jedna vrsta su Igre za nagradu koje se igraju za različite, veoma važne nagrade koje olakšavaju život takmičarima na ostrvu. Druga vrsta igara su Igre za imunitet koje pobednicima obezbeđuju željeni imunitet koji im u sledeća tri dana osigurava život na ostrvu.
Šarolikost igara, koje od takmičara zahtevaju čitav spektar veština - preciznost, snagu, dobro balansiranje, izdržljivost, inteligenciju, brzinu, timski rad, veštinu u rešavanju zagonetki, itd – dodatno doprinosi uzbudljivosti serijala.
Posebno mesto i dramski vrhunac u dramskoj strukturi Survivora predstavlja Plemenski savet koji se održava na svaka tri dana i na kome članovi plemena (takmičari) tajnim glasanjem odlučuju koji među njima sledeći ispada iz igre i gubi šansu da osvoji veliku nagradu Survivora.
Kako to praktično funkcioniše. Serijal je podeljen u trodnevne cikluse. Prvog dana se dva plemena bore u igri za nagradu. Pobedničko pleme osvaja neku od neprocenjivih nagrada koje im olakšavaju život na ostrvu. Nagrade mogu biti najrazličitije: hrana, piće, ćebad i jastuci, kresivo za paljenje vatre, dodatna odeća, udice za ribolov, alat, itd. Mogućnosti za nagrade su praktično neograničene. Drugog dana takmičari se bore u igri za imunitet. Pobedničko pleme osvaja imunitet koji ih izuzima sa sledećeg plemenskog saveta na kome se odlučuje ko je sledeća osoba koja napušta emisiju. Trećeg dana, kao finale i vrhunac trodnevnog ciklusa, odigrava se plemenski savet na kome članovi plemena koje nije osvojilo imunitet glasaju za izbacivanje jednog među njima. Član plemena sa najviše negativnih glasova napušta serijal bez mogućnosti povratka.
Survivor Srbija, u produkciji FOX TV i izvršnoj produkciji VISION TEAM-a, je šou program koji pomera granice domaće televizijske produkcije, dok će njegovo emitovanje, bez sumnje, biti najveći medijski događaj 2008. godine.
Deo teksta preuzet sa www.visionteam.rs
