Panama
Evo i ukratko o Panami
.
je najjužnija država Centralne Amerike. Nalazi se na Panamskoj prevlaci koja spaja Severnu i Južnu Ameriku, a razdvaja Karipsko more (deo Atlantika) i Tihi okean. Na zapadu se Panama graniči sa Kostarikom, a na istoku sa Kolumbijom. Panama ima 3.039.000 stanovnika.
Unutrašnja i spoljna politika Paname u 20. veku je suštinski vezana za Panamski kanal i spoljnu politiku SAD. Početkom 20. veka, predsednik SAD-a Teodor Ruzvelt se zalagao za dogovor sa Kolumbijom koji bi omogućio da SAD preuzmu operacije na Francuskom projektu kanala čiju izgradnju je započeo Ferdinand de Leseps (Ferdinand de Lesseps). Novembra 1903, mala grupa bogatih panamskih zemljoposednika, tzv. separatistička hunta, pod vođstvom dr. Manuel Amador Gerero (Manuel Amador Guerrero), inicirala je odvajanje Paname od Kolumbije uz podršku Sjedinjenih Država.
Dana 3. novembra, 1903. Panama je proglasila nezavisnost od Kolumbije. Predsednik komunalnog saveta (Municipal Council), Demetrio H. Brid (Demetrio H. Brid), koji je predstavljao najveću vlast u to doba, je postao de facto predsednik. 4. novembra je postavio privremenu vladu. Sjedinjene Države su bile prva zemlja koja je priznala novu Republiku Panamu, i poslale su vojsku da štiti novoosnovanu državu. 1904, Ustavna skupština je izabrala dr. Manuela Amadora Gerera, istaknutog člana Konzervativne političke partije, za prvog ustavnog predsednika Republike Paname.
Decembra 1903. predstavnici republike su potpisali Sporazum Haj-Bunau Varilja (Hay-Bunau Varilla Treaty) koji je Sjedinjenim Državama davao prava da izgrade, i neograničeno dugo upravljaju Panamskim kanalom, koji je otvoren 1914. Ovaj sporazum je postao sporno diplomatsko pitanje između dve zemlje, što je dostiglo tačku ključanja 9. januara, 1964: Dan mučenika. Ova pitanja su razrešena pospisivanjem Sporazuma Torihos-Karter (Torrijos-Carter Treaties) 1977. godine.
Početna namera osnivača je bila da ostvare harmoniju između dve glavne političke partije (konzervativci i liberali). Panamska vlada je, međutim, prolazila kroz periode političke nestabilnosti i korupcije, i u raznim periodima njene istorije, mandat izabranog predsednika je završavan pre vremena. 1968, general Omar Torihos (Omar Torrijos) je svrgao vladu ranije izabranog Arnulfa Ariasa Madrida (Arnulfo Arias Madrid) i postao je autokratski diktator Paname do svoje smrti u avionskoj nesreći, 1981. Posle Torihosove smrti, vlast je na kraju prešla u ruke generala Manuela Noriege (Manuel Noriega), bivšeg šefa tajne policije Paname, i bivšeg operativca CIA. Odnosi sa Sjedinjenim Državama su se pogoršali krajem 1980-ih, kad je Noriega optužen za trgovinu drogom.
Decembra 1989, Sjedinjene Države su izvršile invaziju na Panamu u velikoj vojnoj operaciji sa kodnim nazivom Operacija Pravedni cilj u kojoj je učestvovalo 25.000 američkih vojnika. Javno, razlozi za invaziju su bili smrt nenaoružanog američkog vojnika u civilnoj odeći na blokadi puta koju su postavile Panamske odbrambene snage, optužbe za trgovinu drogom i Noriegino odbijanje da preda vlast nakon poraza na izborima. Međutim, prema panamskoj vladi, vozilo u kome se nalazio taj vojnik je pokušalo da se probije kroz blokadu, koja je bila u blizini osetljive vojne lokacije. Nekoliko sati nakon invazije, u ceremoniji koja se odigrala unutar američke vojne baze u bivšoj Panamskoj kanalskoj zoni, Guljermo Endara (Guillermo Endara) je položio zakletvu kao novi predsednik Paname. Invazija se odigrala samo nekoliko dana pre nego što je uprava nad Panamskim kanalom trebala da bude predata Panami prema sporazumima Torihos-Karter. Nakon invazije, Noriega je potražio azil u diplomatskoj misiji Vatikana koju je predstavljao monsinjor Hoze S. Laboa (Jose S. Laboa), ali se nakon nekoliko dana predao američkoj vojsci. Odmah potom, Noriega je odveden na Floridu, gde su ga zvanično optužile i uhapsile savezne vlasti SAD. Može da bude uslovno pušten na slobodu 2007. godine.
Po sporazumu Torihos-Karter, Sjedinjene Države su predale sve teritorije vezane za kanal Panami 31. decembra, 1999, ali su zadržale pravo na vojnu intervenciju u interesima svoje "državne bezbednosti". Panama je takođe preuzela kontrolu nad zgradama značajnim za kanal, kao i nad infrastrukturom i upravom.
Severnoj i u Centralnoj Americi. Izlazi na Karipsko more i na Tihi okean, između Kolumbije i Kostarike. Njen položaj na istočnom kraju tesnaca formira zemljouz koji povezuje Centralnu i Južnu Ameriku, i od velikog je strateškog značaja. Panama kontroliše Panamski kanal koji preko Karipskog mora povezuje severni Atlantski okean sa severnim Tihim okeanom.
Preuzeto sa www.wikipedia.org
0 komentara:
<< Home